Svetski dan zdravlja 7.april – rezistencija na antibiotike: "Danas bez akcije – sutra bez leka"
Zdravlje ljudi postaje sve ugroženije zbog fenomena koji je u porastu- rezistencija na antibiotike. Bakterije kao izazivači mnogih banalnih, ali i životno ugrožavajućih infekcija, postaju rezistentne, otporne na antibiotike - veoma efikasne lekove koji se koriste u terapiji.
Statistički podaci pokazuju da svake godine u zemljama Evropske unije umre oko 25.000 ljudi zbog ozbiljne bakterijske infekcije rezistentne na antibiotike, najčešće stečene u zdravstvenoj ustanovi. Problem ovakve vrste je već prisutan u lečenju tuberkuloze, ali i kod drugih oboljenja.
Antibiotici su otkriveni pre 70 i više godina i bili su glavno oružje u terapiji bakterijskih infekcija, ali se koriste i u proizvodnji hrane životinjskog porekla, za prevenciju bolesti i poboljašanje rasta.
Upravo nekontrolisano i rutinsko propisivanje, neadekvatna primena u pogledu doze i propisanog vremenskog intervala u terapiji određenog oboljenja, predstavlja vid zloupotrebe i olakog uzimanja antibiotika koji vode u rezistenciju. Posledica je samo jedna – lek ne deluje kada je potrebno i zdravlje ljudi je ugroženo!
Svetska zdravstvena organizacija poziva javnost, političare, zdravstveni sektor i sektor za proizvodnju hrane životinjskog porekla da pokažu maksimalnu odgovornost na suzbijanju pomenutog problema i utiču na:
- podizanje nivoa svesti o tome da je rezistencija veliki javno zdravstveni problem
- odgovorno propisivanje i korišćenje antibiotika; poseban problem je kupovina antibiotika u privatnim apotekama bez preporuke lekara
- povećanje stepena higijene u bolnicama i kontrola bolničkih infekcija
- praćenje rezistencije i ulaganje u nove lekove.
MIKROBIOLOGIJA - REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE
Supstance koje ubijaju mikroorganizme ili sprecavaju njihovo razmnozavanje u živom organizmu nazivaju se antibiotici ili hemioterapeutici ili zajednickim imenom antimikrobni lekovi (AML). Antibiotici su prirodni biološki produkti različitih gljivica, dok su hemioterapeutici produkti hemijske sinteze.
Otkriće antibiotika je sigurno jedno od najvećih dostignuća u istoriji medicine. Ali, sa razvojem medicine razvijaju se i mikrobi i zato se sve češće susrećemo sa izrazom rezistencija (otpornost) na antimikrobne lekove.
Rezistencija ili otpornost je neizbežna u evoluciji AML i označava kontinuirani rast otpornosti mikroorganizama kao rezultat upotrebe i zloupotrebe ovih lekova. Pojava rezistencije ograničava mogućnosti lečenja zaraznih bolesti jer se u praksi sve cešće dešava da primenjeni lek nije efikasan.
Stanje u praksi je takvo da pacijenti često kupuju antibiotike na svoju ruku, nekada i u preventivne svrhe, što je sasvim pogrešno i vrlo opasno, jer upravo takva nekontrolisana i neprimerena upotreba-zloupotreba antibiotika pogoduje pojavi rezistencije. Antibiotik se mora uzimati isključivo u propisanoj dozi i dovoljno dugo u zavisnosti od oboljenja, ali samo po preporuci lekara.
Lekar će na osnovu kliničke slike i simptoma pacijenta proceniti da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Lekar može na osnovu postavljene dijagnoze sam odrediti antibiotsku terapiju ili u najboljem slučaju, tražiti mikrobiološku analizu. Izolacija bakterijskog uzročnika i testiranje njegove osetljivosti u skladu sa standardima predstavlja “zlatni standard“ antibiotske terapije. Kako je na rezultat izrade antibiograma neophodno sačekati 2-3 dana, lekar će u slučaju akutne infekcije početi sa antibiotskom terapijom, koju će kasnije, ako je to potrebno korigovati na osnovu rezultata testa osetljivosti.
Treba spomenuti i čestu upotrebu antibiotika u veterini kao i u proizvodnji životnih namirnica, što takodje predstavlja put sticanja rezistencije bakterija. Ove bakterije izazivaju kod ljudi oboljenja koja se teško leče.
Problem rezistencije (otpornosti) bakterija najviše dolazi do izražaja u bolnicama. Zbog velike upotrebe antibiotika moderne bolnice predstavljaju sredinu u kojoj se održava prisustvo multirezistentnih bakterija (otpornih na veliki broj antibiotika).
U svetu su već izolovani sojevi bakterija koji više ne reaguju ni na najmodernije antibiotike, a otkriće novih lekova ne može da prati tempo sticanja rezistencije bakterija. Zato se o rezistenciji bakterija govori kao o globalnom problemu i velikoj opasnosti da čovek izgubi bitku protiv mikroba koju je već dobio pronalaskom antibiotika.
Kontrola rezistencije može se postići jedino pravilnom upotrebom antibiotika prema savetu lekara i uz mikrobiološki nalaz koji sadrži antibiogram.