XXII Nedelja zdravlja usta i zuba 2012. godine
PRAVO JE VREME ZA ZDRAV OSMEH
Oralno zdravlje je neraskidivi deo opšteg zdravlja čoveka i podrazumeva zdravlje usta, zuba, desni i svih potpornih tkiva u ustima. Iako mu se često ne pridaje dovoljan značaj, zdravlje usta i zuba je veoma bitno za svakodnevni život jer nam omogućava da govorimo, da se smejemo, da osetimo ukus, da žvaćemo i gutamo. Oržavanjem oralnog zdravlja utiče se na fizičko, mentalno i socijalno zdravlje. Usta i zubi su zdravi samo onda kada su funkcionalni i bez bilo kakvih izvora infekcije. Održavanje zdravih zuba tokom života zahteva redovno pranje zuba, korišćenje konca za zube, posete stomatologu radi redovne kontrole, uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa, kao i postojanje zdravih navika u smislu izbegavanja pušenja duvana i pravilnu ishranu.
Iako je merama koje ne zahtevaju puno vremena i sredstava moguće gotovo tokom čitavog trajanja života održati usta i zube zdravim skoro da nema čoveka koji se može pohvaliti potpuno zdravim desnima i zubima.
Oboljenja koja najčešće ugrožavaju oralno zdravlje su zubni kvar tj. karijes i parodontalna oboljenja – oboljenja desni i potpronih tkiva zuba.
U svetu 60 - 90% dece školskog uzrasta i blizu 100% odraslog stanovništva ima karijes, dok su ozbiljna parodontalna oboljenja koja mogu uzrokovati gubitak zuba prisutna kod 15-20% populacije u starosnoj grupi 35-44 godine. Takođe, na nivou sveta približno 30% ljudi u starosnoj grupi 65-74 godina, nema ni jedan svoj zub. Incidencija oralnog kancera u najvećem broju zemalja varira od 1 do 10 slučajeva na 100 000 ljudi, a prevalencija je veća među muškarcima i starijim ljudima. Skoro polovina HIV pozitivnih ljudi ima gljivične, bakterijske i virusne infekcije usne duplje. U svetu 16-40% dece uzrasta 6 -12 godina je imalo neku traumu zuba usled nebezbednih igrališta i školskog okruženja, saobraćajnih udesa i nasilja. Oralna oboljenja su češća među siromašnim i posebno osetljivim populacionim grupama.
Istraživanje zdravlja usta i zuba dece, koje je sprovela Klnika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, 2008. godine pokazuje da među trogodišnjacima sve zdrave zube ima 55,4% dece, u grupi šestogodišnjaka taj procenat je 21,7%, kod petnaestogodišnjaka svega 7.8% ???? ima sve zdrave zube.
Posledice karijesa, paradontopatije i posledičnog gubitka zuba su brojne uključujući bol, teškoće pri govoru, gutanju, žvakanju i varenju hrane, gubitak samopouzdanja zbog narušenog izgleda i povećanih ekonomskih troškova, ne samo zbog lečenja već i zbog smanjenja produktivnosti na radnom mestu ili potpunog izostanaka sa radnog mesta.
Faktori rizika za nastanak oralnih oboljenja nisu samo loša oralna higijena već i faktori koji su značajni i za nastank oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, kao što su nepravilna ishrana, upotreba duvanskih proizvoda i štetna upotreba alkohola, ali i socijalne determinante zdravlja.
Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života počevši i pre pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće. Posebno značajna cilja grupa za preventivan rad su deca školskog i predškolskog uzrasta kod koje se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba. To je uzrast kada se navike o higijeni ustaljuju i mnogo toga nauči o oralnom zdravlju.
Najvažnija mera za sprečavanje nastanka karijesa i oboljenja desni je održavanje higijene usta sa ciljem eliminacije naslaga, odnosno bakterija sa zuba i desni. Najjednostavniji i opšteprihvaćen način održavanja higijene usta i zuba je četkanje zuba. Raspoloživa saznanja ukazuju da je najvažnije da se četkanjem temeljno i redovno otklanja zubni plak bez oštećenja mekih tkiva. Sredstva za otkrivanje zubnog plaka (specijalne boje koje označavaju mesta prekrivena plakom) mogu povremeno uz savet stomatologa poslužiti za kontrolu efikasnosti tehnike oralne higijene. Četkanjem se ne može ukloniti zubni plak sa svih površina zuba, pa treba savetovati i upotrebu zubnog konca za čišćenje prostora izmedju zuba.
Nažalost, u Srbiji prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2006. godine zube redovno pere 40.7% odraslog stanovništva. Žene redovnije održavaju oralnu higijenu u poređenju sa muškarcima. Sa godinama starosti opada redovnost održavanja oralne higijene, te je procenat onih koji redovno peru zube u dobnoj grupi starijih od 55 godina manji u odnosu na prosek u Republici Srbiji. Kao i u drugim zemljama i u Republici Srbiji procenat onih koji redovno peru zube raste sa indeksom blagostanja kao i procenat onih koji koriste stomatološku zaštitu. Prema rezultatima istog istraživanja, deca i omladina starosti između 7 i 19 godina ne održavaju higijenu redovno tj. više od jednom dnevno zube pere svega 56.7% stanovništva ove starosne grupe.
Za unapređenje oralnog zdravlja potreban je organizovani i multidisciplinarni pristup zajednice za primenu svih preventivnih mera. Preventivni i multidisciplinarni pristup ostvaren je u mnogim zemljama sveta i mnoge od njih su značajno smanjile rasprostranjenost karijesa, a kod parodontopatija trend smanjenja je ostvaren kod mladjeg stanovništva.
Sa tim ciljem je u Republici Srbiji pripremljen i usvojen Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite u 2009. godini. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranje se od 2011. godine obezbeđuje pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba, i mladih do završetka srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života. Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa istim ciljem donosi i podzakonski akt „Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2012. godinu“ kojim se bliže utvrđuju prava osiguranih lica na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Sadržaj i obim preventivnih mera u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti je predviđen od rođenja deteta i svake naredne godine do navršenih 26. godina, odnosno sistematski i ostali pregledi dece i mladih do 26. godine se sprovode svake godine. Sa stanovišta zdravlja usta i zuba, izuzezno značajne populacije su trudnice i porodilje koje su ovim aktom, kao i Zakonom o zdravstvenom osiguranju obuhvaćene. Zdravstveno vaspitni rad se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenih radnika u vezi sa zaštitom, očuvanjem i unapređenjem oralnog zdravlja, kao i otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za oralno zdravlje.
S obzirom da su građanima danas dostupne mnoge informacije o opštem zdravlju, kao i o zdravlju usta i zuba, da su deca, mladi i žene tokom trudnoće i 12 meseci nakon toga obuhvaćene programima preventivne stomatološke zdravstvene zaštite, nije prihvatljivo da nam podaci o stanju zdravlja usta i zuba budu i dalje nezadovoljavajući.
Zbog značaja oralnog zdravlja i velike zastupljenosti preventabilnih oboljenja usta i zuba jedan od datuma iz kalendara javnog zdravlja je Nedelja zdravlja usta i zuba. Ove godine obeležava se XXII Nedelja zdravlja usta i zuba, od 21. do 27. maja 2012. godine, pod sloganom "PRAVO JE VREME ZA ZDRAV OSMEH".
Kampanja "Nedelja zdravlja usta i zuba" realizuje se na teritoriji Republike Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na području pirotskog okruga na obeležavanju XXII Nedelje zdravlja usta i zuba uzele su učešće sve predškolske ustanove, osnovne škole, zaposleni u prosveti, predškolska deca, učenici i njihovi roditelji, kao i zdravstveni radnici iz službi za zdravstvenu zaštitu usta i zuba domova zdravlja. Zavod za javno zdravlje je koordinirao sve pomenute preventivne aktivnosti u vidu edukativnih radionica za decu, predavanja, postavljanja izložbi sa dečjim radovima u predškolskim i školskim ustanovama od kojih su najbolji prosleđeni Institutu za javno zdravljke Srbije i konkurišu za republičku nagradu. U nedelji zdravlja usta i zuba deca predškolskih ustanova Bela Palanka, crtala su na trgu u centru grada "zdrav osmeh i zdrave zube" a potom u objektu prikazala izvanrednu dečju predstavu "Pravo je vreme za zdrav osmeh".